Svadba, svadba, svadba ...
Venčanje na blogu
Da li si ikada razmišljala da napraviš blog o svom venčanju? Da podeliš sa drugima utiske, slike, daš neke predloge i drugima mogućnost da prokomentarišu napisano?
Pretražujući internet, naišli smo upravo na ovakav blog. I moramo da pohvalimo orginalnost ideje, kao i sam sadržaj.
Autorka bloga nam je dala dozvolu da tekst u celosti objavimo, a na kraju dajemo i link pa na samom blogu možeš ostaviti i komentar. Takođe, nadamo se da ti je ovo dalo ideju, pa da ćemo uskoro i tvoj tekst objaviti na našem sajtu.
Posted: sreda, 12. septembar 2007.
Svadba, svadba, svadba ...
Za sve je "kriva" moja blog sestrica, Tanja koja je najavila da se udaje. Baš njoj posvećujem ovaj post. Pa onda svuda osećam jesen, sezonu srpskih venčanja, pa čitam razne postove... I kako ja onda da oćutim i odolim izazovu da ne razmišljam o svadbama. Prvo sam se setila iz ličnog iskustava najbizarnijih venčanja, ja ih zovem „Felinijevska“.
Mojoj rođaci su izbile male boginje na dan svadbe i niko nije hteo da je poljubi, pa čak ni mladoženja. A kasnije, taj mladoženja, grčki diplomata je odveo moju sestru od tetke u najluksuzniji mogući život, provozao je po čitavom svetu, obožavao je kao grčku boginju i taj brak, koliko znam, i dalje cveta...
Nevesta mog druga je bacila bidermajer u gomilu, a uhvatila ga je mlada Cigančica koja je pre toga skupila gomilu siće, a mlada je zbog celog događaja počela da rida, tako glasno i neutešno da nismo znali šta da radimo. Njih dvoje su završili u Italiji, gde po povremenim vestima i dalje uživaju u svom braku i renesansnoj Italiji...
Pa, onda priča o jednom skorašnjem venčanju. Neki tamo mladini svatovi su se kompletno rasplakali i čupali kose kad su videli gde će njihova rođaka živeti. Pre zakazanog datuma niko se nije ni potrudio da upozna one druge. Epilog je potpuno nepoznat, jer je primer baš svež.
I posle svega, kako da se ne prisetim sopstvenog venčanja? Naročito što se bliži jedna okrugla godišnjica. Bili smo u fazonu - protiv tradicije. Ne hipi, više pank tip buntovništva. Tada se niko nije ni venčavao u crkvi. Nije bilo uobičajeno. Ne znam kako se danas svi venčavaju u crkvi, kada su razvodi tako popularni. U Kikindi, recimo, svaki drugi brak se razvodi. Mora da je tačno ono što se priča, mada nije provereno, da srpska Pravoslavna crkva prećutno toleriše do tri braka.
E, pa ja sam, tako buntovna, izabrala roze kombinaciju, samo da ne bude duga bela venčanica. Bila sam u divnoj roze haljini iznad kolena, majstorski sašivenoj rukama moje buduće svekrve, a kreiranoj mojom sopstvenom inspiracijom. Još su tu bile čarape i cipele iste boje, sa detaljima: pink cvetićima u šatiranoj kosi i čipkanim rukavicama. Nije što sam ja, ali baš sam bila lepa.
Mladoženja je bio u ručno šivenom odelu, kupljenom kobojagi slučajno jednog davnog leta u Trstu. Tada smo, sasvim slučajno u vozu upoznali ćerku jugoslovenskog dugogodišnjeg konzula u Trstu. Ona nas je odvela u veoma skrovitu krojačku radnju u kojoj su se u ono doba oblačili diplomatski šmekeri koji su bančili po tršćanskim prijemima. Tada sam bila zaprepašćena što je moj Dragi, obučen u vijetnamku i pankerski iscepane farmerke ceo svoj fond potrošio na takvo odelo, a ni slutila nisam da je valjda već tada planirao.
Venčali smo se u opštini Stari Grad, tamo gde su prvi i tada jedini čitali bračne pouke Duška Radovića. Ispred opštine su se slučajni prolaznici gurkali i šaputali: "Vidi onu mladu u miniću!"
Na samom venčanju dogodio se incident. Dok su moje malobrojne zvanice cmizdrile (zašto najviše plače mladina strana, pitam se) Dragi je zgazio moje lepe ružičaste cipele, posle onih sudbonosnih "DA". To je bio prvi put da sam se naljutila u braku. Ma kakvi naljutila, bila sam besna, zamalo da započnem bračnu svađu u nultom minutu braka. Ne znam da li mi je bilo žalije cipela, ili što sam ispala guska i poverovala u dogovor da ćemo ignorisati narodne običaje tipa gaženja.
E, tada sam tek naučila ono najvažnije: "Nikad ne veruj muškarcu." Mada, to je sve možda bila posledica moje tvrdoglave odluke da zadržim svoje i dodam prezime mog Dragog. Poslušala sam oca, zadržala neobično, pomalo hajdučko prezime, jer nije imao ko drugi u našoj porodici da produži život prezimenu. Ali, od tada, potpis mi je toliko dugačak, da me i dan danas mrzi da se potpisujem. A i malo koju karticu u banci mogu da dobijem jer na formularu nema dovoljno kućica. U prevodu, silno sam se prešla (da ne upotrebim neki drugi nepristojni izraz).
Posle venčanja kome su prisustvovali najbliži rođaci i kumovi, otišli smo sa istima na ručak. Ne sećam se menija, tada mi uopšte nije bilo do hrane. A uveče smo napravili žurku za veeeliko društvo.Ta žurka je stvarno bila luda. Društvo nam je mnogo zavidelo što smo uspeli da izguramo našu viziju savršenog venčanja, a velike rodbine su nam se sve naljutile.
Naravno, posle nekog vremena ljutnja ih je prošla. A mi smo otišli na svadbeno putovanje po severnoj Italiji sa crvenim pasošima. Obišli smo Pizu, Veneciju, Rim i Firencu. Ljubili smo se na svakom koraku, prstima jeli lazanje u parku, spavali jedno drugom na ramenu u autobusu...
Kad sad razmislim, ništa ne bih menjala. I nije važno da li imate srpsku svadbu sa pevanjem i pucanjem, skromno venčanje, ili egzotično u balonu, kesonu ili pod padobranom. Važno je ono što dolazi posle.
I na kraju da iskoristim priliku da Tanjici i Peri poželim MNOOOGO zajedničke sreće. Uz malo humora koji sledi.
REKLI SU O BRAKU
Alberto Sordi
Brak je pravedno uređen: žena mora svakog dana da kuva, a muž to mora da jede.
Balzak
Brak sjedinjuje za čitav život dva bića koja se uopšte ne poznaju.
Nušić
Brak je jedna od retkih istorijskih pojava kod koje se osvajač potčinjava potčinjenom.
Julijan Tuvin
Nesuglasice u braku najčešće počinju kad žena previše govori, a muž premalo sluša.
De Sika
Muškarac se oženi jednom ženom da bi pobegao od mnogih drugih, a onda juri druge da bi zaboravio da se oženio jednom.
Mikeš
Muškarac koji je uspeo da do starosti ostane stvarno zaljubljen u svoju ženu, mora da je često bio na službenom putu.
Art Bačvold
Ljubav je laka psihička bolest koja se uspešno leči brakom.
Evo adrese orginal bloga gde možeš i ostaviti komentar: http://anagram.mojblog.co.yu/1/svadba-svadba-svadba/107456.aspx
Nadamo se da ti se tekst dopao, i čekamo tvoj koji ćemo uskoro objaviti.
Ani Gram ovom prilikom zahvaljujemo na saradnji, i nadamo se da će biti još ovakvih postova.
