Menjaju se vremena...

Menjaju se vremena, menjaju se ljudi, menjaju se običaji i navike. Znajući to, mi se ipak ponekad zapitamo kako su u prošlosti neke stvari mogle da budu normalne.

Prosto, naše vreme, naši mentalni sklopovi vole da se čude toj prošlosti, stvarima koje su onomad bile potpuno normalne i jedino ispravne.

Npr. nekada je uobičajeno vreme za ženidbu bilo između 18 i 25 godine, a za udaju već od 16 godine.

Pogledajmo sad neku devojku/devojčicu od 16 godina i dečka od 18 godina i zamislimo da već treba da se venčaju ili da bar trezveno misle o o braku.

Smešno!

Ili, zamislimo da nam životnog saputnika/cu odabere tetka Smiljana uz asistenciju strina-Ikonije prema svojim uzusima i ličnim interesima, pa nas upozna na sam dan našeg venčanja.

Uh...ppppp...daleko bilo.

Pre se znao i red kojim se braća žene i sestre udaju – nikako mlađi pre starijih. U suprotnom, plaćala se «priženjkuša».

Evo i jednog stvarno odvratnog nekadašnjeg običaja – običaj «snohačenja» ili «snohačestva» podrazumevao je da svekar sa snahom obavlja bračne dužnosti dok sin, mladoženja, ne postane punoletan (setite se Sofke i «Nečiste krvi»!).

Danas možemo čuti da se ovaj običaj javlja kod Roma, ali... No comment.

Za naše podneblje arhaični su običaji «levirat» – ženidba snahom, ženom (umrlog) brata, i «sororat» – ženidba svastikom, ali u latinoameričkim serijama i među albanskim plemenima to je normalno.

Bigamiju obrađujemo u sledećoj epizodi, strpite se do narednog ponedeljka.

Nataša Mrđan